Pojavljivanje novih virusa u poslednje vreme nije pitanje dana nego minuta. Među najgore viruse spadaju oni koji zlonamernim Korisnicima Interneta omogućavaju da dođu do (svih) podataka na zaraženom računaru. Ono što nas, a verujemo i vas, više brine je to što su mnogi od naših Korisnika postali žrtve ovih virusa i vandala koji se njima služe. Ovaj tekst će dati nekoliko korisnih saveta kako da se zaštitite od virusa.

Koncept “mrežnog virusa”

Virusi o kojima je ovde reč se šire putem globalne mreže – Interneta. Oni spadaju u kategoriju virusa koja se naziva trojanci. Ime im potiče od legendarnog konja iz opsade Troje.

Način njihovog širenja je raznovrstan. U najčešći način širenja virusa spada i načešće korišćeni Internet servis, elektronska pošta (e-mail). Pored mail-a, mrežni virus je moguće „zaraditi” i na druge načine: u news grupi, preko IRC-a, ICQ-a ili putem download-a neproverenog fajla. Po infekciji računara, ovi virusi dojavljuju svojim „vlasnicima” izabrane podatke sa zaraženog računara. Ti podaci mogu biti bilo šta, ali su to najčešće lozinke koje vlasnik koristi na računaru. Međutim, mnogi od ovih virusa preuzimaju POTPUNU kontrolu nad računarom, tako da zlonamerniku omogućavaju i pristup fajlovima na disku, ekranu ili podacima koje Korisnik zaraženog računara ukucava na tastaturi. Dakle, po infekciji, računar je najčešće pod kontrolom napadača, a ne žrtve, tj. zaraženog Korisnika.

Nabrojali smo servise preko kojih se virus može zaraditi, ali kako? Na žalost, veoma jednostavno. Virusi su obični programi i kao takvi svoj „posao” obavljaju tako što ih pokrene sam Korisnik. Dakle, ako je virus program može doći kao attachment putem mail-a ili news grupe. Prilikom preuzimanja sa neke Web ili FTP adrese, program je upravo taj fajl što preuzimate. Često su virusi „upakovani” kao katalog proizvoda, neka pošalica, čestitka za praznik i slično. Međutim, svi imaju jednu zajedničku karakteristiku – svi virusi su izvršni fajlovi, tj. programi. Pod Windows operativnim sistemom, izvršni programi su SVI fajlovi koji se završavaju sa .exe. Ovo je veoma bitno, pošto ima slučajeva da fajlovi koji nose viruse imaju ime slika.jpg.exe ili katalog.txt.exe. Dakle, iako piše slika.jpg, to NIJE slika, već program. Po izvršavanju, ovaj program će možda zaista i prikazati neku sliku, ali gotovo sigurno će uraditi još nešto – zaraziti vaš računar virusom. Ovo je već stanje koje zahteva vašu intervenciju. Potrebno je virus očistiti i uraditi ostale mere predostrožnosti koje bi sprečile dalju štetu. No, najbolje je ne zaraziti se.

Zaštita od virusa

Zaštita od virusa nije komplikovan proces, ali zahteva pedantnost. Pedantnost u smislu da kad ste na Internetu, znate tačno šta radite, koje attachmente otvarate, koje programe preuzimate sa Web ili FTP adresa, kao i kome verujete. Najbolja zaštita od mrežnih virusa jeste zdrava doza opreza.

Zli attachmenti

Ukoliko se desi da dobijete poruku koja ima attachment (fajl prikačen uz poruku), nemojte ga odmah otvoriti. Ovako stvarate opasnost da se pokretanjem attachmenta zarazi računar. Većina modernih programa za e-mail, a među njima i daleko najpopularniji Microsoft Outlook Express često ne prikazuje kojeg je tipa prikačeni fajl. Prikazuju samo njegovo ime. Dakle, ukoliko je poslat izvrsni fajl, prostim pritiskom miša na njega (u okviru za attachmente) program će se pokrenuti. Na sreću, svi e-mail programi omogućavaju da se fajl snimi na disk. Naša preporuka je da svaki attachment koji stigne, snimite na disk, a onda ga proverite. Provera snimljenog fajla pčinje sa proverom kojeg tipa fajla. Ako je zaista u pitanju slika (.gif, .jpg, .bmp) ili tekst (.txt, .asc), onda slobodno možete otvoriti fajl. Ukoliko je u pitanju dokument popularnog tekst procesora, Word (.doc), izvršni fajl (.exe, .com, .bat, .cmd) ili nešto vama nepoznato, potrebno je da taj direktorijum pretražite (skenirate) antivirusnim programom. Ukoliko je u pitanju arhiva fajlova, tj. fajl koji sadrži druge fajlove u kompresovanoj formi (.zip, .arj, .rar ili .tgz), potrebno je fajl „otpakovati”, a onda ponoviti prethodno uputstvo i utvrditi kojeg su tipa fajlovi. Sve što smo rekli za e-mail attachmente, važi i za attachmente iz news grupa.

Fajlovi koje preuzimate sa Web ili FTP adresa nisu ništa različiti od attachmenta. Sa njima je potrebno biti isto toliko oprezan, ako ne i više. Dakle, svaki fajl koji preuzimate, proverite.

Antivirusni programi

Na svakom računaru bi trebalo da bude instaliran najmanje jedan antivirusni program. Ovo su kompleksni i „živi” programi. Kompleksni su utoliko što se sastoje od više delova, a živima ih zovemo zato što zahtevaju održavanje i pažnju.

Svi moderni antivirusni programi imaju nekoliko komponenata. Ove komponente su načcešće deo za proveru fajlova (scan), deo za dezinfekciju, odnosno čišćenje zaraženih programa (clean) i stalno aktivni deo koji nadgleda ulazno-izlazne operacije na računaru i proverava da li se možda tu kreće i neki virus (monitor). Scan delom programa se proverava sadržaj diska u potrazi za virusima. Dakle, ovo je upravo deo programa koji treba koristiti da biste proverili da li je neki fajl zaražen virusom. Ukoliko fajl zaista jeste zaražen, scan program će automatski pokrenuti clean deo i pokušati da dezinfikuje fajl. Namerno kažemo pokušati, zato što nije uvek moguće očistiti zaraženi fajl. Nekad je jedino rešenje brisanje zaraženog fajla. To je najbolje rešenje koje treba primenjivati kad god je moguće. Što se tiče monitor programa, većina antivirusnih programa ovakve programe instalira da se automatski pokrenu po podizanju računara. Ovo je dosta dobra zaštita, pošto stalno imate antivirusnog čuvara koji nadgleda šta radite. Međutim, ovo je operacija koja dosta usporava rad na računaru. Naime, svaki fajl koji kopirate, otvarate, snimate ili pokrećete, antivirusni monitor proverava. Stoga, ovo nije uvek moguće primeniti. Uz dovoljan oprez iz prethodnog odeljka, monitor program nije neophodan. Ako pak utvrdite da vam ne smanjuje brzinu rada previše, slobodno ga držite stalno aktivnog. No, nemojte se opustiti!

Mesečno se u proseku pojavi oko 100-150 novih virusa. Nisu svi opasni ali se prenose putem Mreže i dovoljno je da se pojavi bar jedan novi virus, pa da to predstavlja problem. Svi moderni antivirusni programi mogu da se nadograde novijom verzijom (upgrade). Nove verzije izlaze najšće jednom ili dva puta mesečno, a po nekad i čcešće, tj. po pojavi nove opasnosti (novog, jako opasnog virusa). Stoga, vodite računa i uvek imajte najnoviju verziju antivirusnog programa.

Jedan od najboljih bessplatnih antivirusnih programa je AVG Free Anti-Virus (http://free.avg.com/)

Nemojte zaboraviti podatak o broju virusa koji se mesečno pojavi. Ukoliko je vaš antivirusni program stariji od mesec dana, NISTE ZAŠTIĆENI OD VIRUSA!